Istorija seks igračaka

Industrija seks igračaka vredi milijarde dolara i stalno se širi novim proizvodima. Međutim, doći do ove tačke nije bilo lako i trebalo je dosta vremena.

Kada pomislite na seks igračke, verovatno pomislite na neku spravu ili spravicu koja radi na baterije, ima USB punjač ili je na neki način povezana sa aplikacijom, ali u stvarnosti, seks igračke postoje vekovima.

Sve je počelo 29.000 godina pre nove ere kada su neandertalci u regionu Švapske Jure, današnje Nemačke, počeli da klesaju stene u faličke oblike. Ne znamo sa sigurnošću da li su ih koristili kao seksualne igračke, za ceremonije plodnosti ili su samo mislili da je urnebesno klesati kamenje u obliku penisa, ali znamo da su oni utrli put za modernu industriju seks igračaka.

Kreiranje seksualnih igračaka postalo je malo inovativnije - i mnogo čudnije - 500. godine pre nove ere, kada su stari Grci počeli da prave lažne dongove koristeći sve vrste materijala. Neki su bili napravljeni od mesinga ili punjene kože. Neki su, iz nekog razloga, napravljeni od starih vekni hleba. Zvali su ih olisbokollike, što je skoro jednako teško izgovoriti kao i zamisliti. Iako vam ne preporučujemo da to pokušate, to je definitivno način na koji bi se brinuli o okolini i ne bi trošili novac. Otkačeni Grci su takođe bili pioniri u podmazivanje koristeći maslinovo ulje.

​​Do 1300. godine n.e. industrija seks igračaka je zaista uzela maha, posebno u drevnoj Kini, koja je inovirala loptice Ben Vahh punjene semenom životinja, prstenove za penis od kozjih kapaka i dvostrane dildoe. Kakvo vreme za biti živ! 

Reč dildo nije izmišljena sve do 1400. godine nove ere, tokom italijanske renesanse. Potiče od dilett o, što znači zadovoljstvo.

Tokom 1600-ih, francuski mornari su bili pioniri seksualnih lutaka donoseći „žene“ napravljene od slame na duga, usamljena putovanja, nazivajući ih „dames de voiage“. Čak i Šekspir bruji o seks igračkama, pominjujući poimence dildoe u svojoj drami "Zimska priča". Šekspir je u svoje vreme pričao o seks igračkama, zašto je to i dalje tabu?

U Engleskoj 1800-ih, krhki muškarci su počeli da etiketiraju anksiozne ili nesrećne žene kao histerične. Iako bismo želeli da kažemo da je ovo bila kratkotrajna „medicinska dijagnoza“, trajala je sve do 1950-ih. U želji da se ove žene opuste, „lečene“ su, između ostalog, intenzivnom stimulacijom genitalija.

Histerija se širila poput požara, a doktori i njihove nejake ruke nisu mogli to da isprate, pa priča kaže da su izmislili vibracione mašine kako bi žene doveli do orgazma uz manje napora. U to vreme su ih zvali „manipulatori“, ali mi smo ih upoznali kao vibratore. Prvi „manipulator” kreirao je američki lekar Džordž Tejlor, ali je doktor Džozef Mortimer Granvil kreirao prvi patent, uznemirujuće nazvan Granvilov čekić.

Dok ljudi ovih dana obično koriste vibratore radi seksualnog zadovoljstva, istraživanja sugerišu da je njihova prvobitna namera bila da pomognu u ublažavanju grčeva u mišićima. To znači da samo napola lažete kada ih nazivate masažerom za leđa. Vibratori su se prodavali kao gomila različitih stvari tokom 20. veka, uključujući masažere za skalp, alate za mršavljenje i lekove protiv bolova. Možda su i radili za neke od tih stvari, ali su definitivno korišćeni iz drugih razloga.

Početkom 1960-ih, blizak prijatelj ventrilokvista Teda Marchea prišao mu je u vezi sa problemom koji je imao: patio je od impotencije i zamolio Teda da iskoristi svoje veštine pravljenja lutaka kako bi napravio protetski penis za njega. Kao i svaki dobar prijatelj, Ted pristaje i počinje da radi, stvarajući tako prvi dildo na kaiš.

Do kasnih 1960-ih, muškarce je uhvatilo ludilo zvano seks igračke, a muški časopisi počinju da promovišu seks lutke na naduvavanje.

Otprilike u isto vreme, u Japanu, Hitachi je izašao sa „Čarobnim štapićem“, masažerom na baterije namenjen za „ozbiljne bolove u leđima“. Žene su svuda počele da ga koriste za svoje... bolove u leđima, a potražnja je naglo porasla.

Deceniju kasnije, feministkinja Beti Dodson počela je da demonstrira kako se koristi čarobni štapić u svojim radionicama za seks, pozdravljajući seks igračku kao osnažujuću. Otprilike u isto vreme, inspirisana sramotnim iskustvom koje je imala kada je kupila vibrator u robnoj kući, poslovna žena Del Vilijams osnovala je prvi seks šop u Sjedinjenim Državama namenjen isključivo ženama, pod nazivom Evin vrt. Prodavnica je popularizovala silikonske vibratore koji nisu bili u obliku penisa, što je u to vreme bila velika stvar, i u velikoj meri se smatra nacrtom za moderni seks-šop.

Godine 1983, da bi zaobišli pooštravanje zakona o nepristojnosti, japanske kompanije poput Vibrateka počele su da proizvode vibratore koji su bili oblikovani kao bezazlene (i, u nekim slučajevima, divne) stvari. Neki su napravljeni po uzoru na životinje, uključujući kengure, kornjače i zečeve, i dolazili su u jarkim bojama. 

Još jedna velika inovacija u seks igračkama došla je 1995. godine kada je dizajniran Fleshlight. Prvobitno je kreiran da pomogne u prikupljanju uzoraka od donatora sperme, ali su pronalazači brzo videli njegov širi potencijal i počeli da ga prodaju na internetu.

Otprilike dve godine kasnije, pojavila se prva RealDoll. RealDolls je koristio silikonske i mehaničke spojeve kako bi pružio najrealnije lažno iskustvo odnosa sa ženom do sada... daleko od slamnatih „dames de voiage“.

Danas, zahvaljujući anonimnosti interneta i tehnološkim inovacijama koje se stalno razvijaju, živimo u zlatnom dobu seks igračaka. U stvari, istraživanja pokazuju da polovina svih odraslih redovno koristi igračke za seks.

Ne može se reći šta budućnost nosi, ali pretpostavljamo da je u pitanju mnogo orgazama.